BEDEMSKI POHANAC

Kako se ponašati kad znaš da će ti se promijeniti kompletan život na današnji dan, za mjesec dana? Nisam u 8. mjesecu trudnoće, za sve kojima je to prvo palo na pamet. Ne treba mi sad maleni kenjkavac kad sam i ja sama još kenjakavac. Uglavnom, postavila sam pitanje i, kako sam imala čuti, na pitanja se obično dobiju odgovori. Fun fact,…pogotovo ako živite u Republici Hrvatskoj, zar ne? Vidite, ja sam se tu već masu toga sama pitala, a odgovora niđe. Tako mi je čitav život. Vrzmam po glavi pitanja i pitanja i pitanja. Nižu se poput autobusa na peronima kolodvora. Autobusi su pitanja, njihova kretanja odgovori. Jel vam ikad autobus došao na vrijeme? Volim pitanja na koja ne trebam odgovor. Zašto bi došao na vrijeme, nije da ima samo taj jedan posao. Frustraciju na stranu jer ima vas koji se ne vozite javnim prijevozom pa vas ovo ne zanima. Tako kako autobus nikad ne dođe na vrijeme, ne dođu ni moji odgovori. Pa ću vjerojatno odgovor na pitanje s kojim sam započela post znati dan nakon tog dana, znaći za mjesec dana i jedan dan?

Možda to i nije loše. Ne znati. Teturaš od dana do dana i nemaš pojma o ničemu. Divota. Da mi je spasit glavu tako bar na dva dana. Ono da je potpuno prazna i da možeš istinski uživati u bilo čemu što radiš. Bez da se misliš što si ručala i zašto si pojela 3 kilograma svinjetine i načuđavaš se OTKUD TI ŠLAUF?!?!?! dok, ne znam, čupaš travu koja je izrasla iz bedema dok hodaš gradom. (sad šalu na stranu, nedavno sam svjedočila ženi koja je čupala travke iz bedema svakih 20 metara. Voljela bih da nisam.) Valjda je to nekakva bit. Da možeš u miru čupkat travkice dok ti šlauf viri iz nove majice iz Zare. A ne da se čitav dan misliš je li sve u redu s tvojim plućima iako u životu nisi imala problema s njima, ne pušiš, treniraš od drugog osnovne i svako toliko otrčiš 10-ak kilometara. Jer ti je netko tko je kao završio medicinu rekao da ponoviš spirometriju. Da mi je netko ikad, IKAD rekao da ću biti toliko ratoborna za svoj ORGAN, rekla bi mu da je gluplji od tog doktora. Mislim se, jebem ti mamu koja te poslala na medicinu, valjda ja ZNAM. Kad sam si upropastila par važnijih životnih događaja radi toga što me uvjerio u (ne)sposobnost mojih pluća i zdeprao me, obavila sam par seansi sama sa sobom i napuhala mu 98% iz prve. I mislim si, jebem ti mamu OPET, valjda ja i moja pluća znamo koji su nam kapaciteti bolje nego ti, tvoja mama naravno i medicina. I onda si opet mislim, nije li mi bolje čupkat travu i mazit šlauf? Ha, Bože moj. Ja i doktorova mama mislimo da je. A s obzirom da je sina tako dobro usmjerila, njezin odgovor nije sporan.

I tako. Letim od teme do teme, čupkam i ne čupkam travke, svađam se s doktorima i upropaštavam si životne događaje. Idem sad jesti pohanac. Uživajte u mojim škrabotinama – do sljedećeg čitanja, moja šaćice 🙂

4 comments

  1. Shonery · 7 lipnja, 2018

    Ubi te ova vrućina? 🙂

    Liked by 1 person

  2. Suton · 11 lipnja, 2018

    Malo si gramatički katastrofalna ovaj put 😀 ali fućkaš to… nego… ti zbilja za ručak možeš mrknut’ 3 kile prasca?!?
    Isusovih ti šlapica! 😀 😀 😀

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s